Kad razmišljam o gladnima u svijetu,
pred očima su mi milijuni ljudi
koji me gledaju poput skeleta, žalosno i prijeteći.
I čujem njihove iznemogle glasove
koji me svega prozirniju:
Ime nam je Lazar i ležimo pred vašim vratima.
Gladni smo.
Ime nam je Lazar i milijuni nas leže već godinama
pred vašim vratima.
Vi nas ne vidite, ali znadete da nas ima,
da stanujemo u istom selu, koje se zove Zemlja.
Vi ste obrazovani, kažu.
Vi ste razvijeni, kažu.
Mi smo neobrazovani i nerazvijeni.
Vi ste kršćani.
Kažete da smo braća i sestre.
Govorite: Mir vama.
Ali nama je mir kruh.
Zašto nas onda ostavljate da umremo od gladi?
Zašto ne dobijemo više od mrvica?
Ime nam je Lazar
i ležimo umirući pred vašim vratima,
pred vašim vratima, vi bogati!
